Првобитно је Ловесеат направљен за једно

Кредитна слика: Хункер
Замислите: 1755 је година и ви сте млада жена која ће дебитовати на лондонској друштвеној сцени. Идете на вожње колима, ловачке забаве и, наравно, велике лопте, и треба вам гардероба која одговара вашој станици. Женска мода из године у годину постаје све екстравагантнија - коса постаје све виша, а сукње шире. У ноћном изласку гледате да носите најмање пет слојева: хемију, кринолине и сукњу с копчом - и то пре него што чак обучете хаљину! Коначно спреман, крећете у журку, пребачен у више метара тканине него што сте икада раније видели, и тада постављате питање:
Како би требало да то урадиш? седи?
Посетите страницу

Љубавно седиште из 1970-их које продаје Цоминг Соон
И самим тим објект који знамо као рођено је љубавно седиште: није за романтику,али за моду. Често се назива сетсет, диван или тете-а-тете, рана седишта за љубав су изгледала мање као мини каучеви и више попут проширених столица - дрвене руке и ноге, пресвлаке преко седишта и изрезбарени дрво назад. Средином 1700-их свако ко је направио неко у Енглеској или Америци направио је
Тхомас Цхиппендале, врхунски произвођач намештаја од дрва свог доба, и док се оригинални комади Цхиппендале редовно продају за стотине хиљада долара, његово име је постало дефинисање самог стила, што значи да су ново ископане горње средине биле на располагању мање скупе верзије класа.Посетите страницу

Дрвена љубавна седишта у стилу Цхиппендале из 18. века
Управо тамо, у сјајним салонима романа Едитх Вхартон, нова намена љубавног сета почела је да се појављује. Иако ће нам се формалне хаљине из 19. века и даље чинити тешким, оне су постајале све мање и мање, како су године пролазиле, на крају је сукња с обручем потпуно испала из моде. Одједном, седишта саграђена за смештај једне жене и њене одеће могу удобно (ако је мало угодно) примити две.
Вероватно можете да претпоставите где то иде.
Љубавно седиште одједном је био савршен одговор на питање како преговарати о романтичним осећањима у складу са уљудним друштвом. У “тете-а-тете” или, како су некада били познати, “столици за удварање”, невјенчани пар могао би сједити и разговарати маштовито близу једног други - не толико близу да изазове сумњу или подругљивост, али довољно близу да флертујући шапатом говори или прикривено четка руке. Једно популарно издање стила (за који се мисли да потиче из Француске) је заправо исклесан у облику слова С; тако да двоје људи могу седети један поред другог, али не поред једни друге - узбудљива удаљеност за горљивост. Нова наплаћена интерпретација сврхе седишта постала је, у 20. веку, популарним додатком спаваћих соба и гардероба. Чак и да нисте били 1940-их, заправо ако ћете забавити љубавника у вашем боудоиру, додавање љубавног седишта учинило је да изгледате као ви можда, претварајући простор из утилитаристичког у нешто више... узбудљиво.

Тете-а-тете, ца. 1850–60, приписано Јохну Х. Белтер.
До 1970-их година љубавно седиште је нешто што је дошло стандардно са многим сетовима за дневни боравак - већи кауч, лежаљку и двосед који може да држи децу током дана и госте увече.
Данас, како дизајнирање намештаја све више мора да служи за живот у апартманима, седишта за љубав често служе као главна гарнитура у соби - софа у минијатурном облику. Ипак, имати неко може бити забаван изговор да седиш крај објекта свог осећања... или само да обучете своју најсофистициранију одећу за забаву и улепшате све.